Економија Србије

Током последњих 25 година економска ситуација у Србији је, заједно са политичком, претрпела низ драматичних промена.

Крајем 80-их година, економска ситуација у Србији, која се тада налазила у саставу Југославије, била је сасвим повољна. Распад јединствене државе крајем 90-их година нанео је Српској еконимији огромне губитке због изгубљених трговинских веза унутар бивше Југославије. Изузетно неповољан утицај на привреду државе имале су економске санкције Организације уједињених нација које су уведене под притиском Запада 1992. године и трајале су до 1995. године.

Последице војне интервенције земаља НАТО на Србију 1999. године биле су изузетно разорне по српску економију. Bојна интервенција извршена је под изговором ”спасења” албанског становништва на Косову. За време трајања НАТО ваздушних напада у великој мери је разрушена транпортна и друге инфраструктуре, као и многи индустријски објекти. У глобалу, индустријски потенцијал земље се у овом периоду упола смањио.

По завршетку рата у Србији је наступио период брзог економског раста. Дајући такву процену, треба имати у виду, посебно у првом периоду, период опоравка и ниску послератну стопу раста економије уопште. Тада  је Србија спровела крупну реорганицију економије. Трговина је либерализована, предузећа су реструктурирана. На основу препоруке међународних финансијских организација спроведена је приватизација индустрије и пољопривреде  у огромним размерама, која је имала спорне последице. Према мишљењу многих, приватизација није остварила постављене циљеве.

Према постојећим подацима, до 75% решења о приватизацији  била су корумпирана, нека су чак била отворено криминална и  уместо ефективног новог власника, довела су до затварања предузећа. То је довело до огромног одлива људи из земље и образовању армије незапослених, поготово младих. Одређен број великих предузећа из области енергетике, телекомуникације, за снабдевање гасом итд. остало је у државном власништву. Без обзира на све то, Србија је средином 2000-их година имала поприлично висок темпо економског раста због великог прилива страних директних  инвестиција (СДИ). Једно време су чак Србију називали ”балканским економским тигром”.

Страни инвеститори су, као што је то био случај и у другим земљама источне и централне Европе, показали највећи интерес ка банкама (Intesa, Unicredit, Raiffaisen, Societe Generale, HypoBank и друге. Генерално, стране банке заузимају 70% активе банкарског система), затим ка телекомуникацијама (Telenor), ка производњи намирница (британски фонд Salford), и ка малопродаји намирница (белгијска компанија Delaize).

Велики инвеститори су се појавили и из других сектора: металургија (U.S. Steel), производња дувана (Philip Morris), нафтнa рафинерија (Газпромнефть) и аутомобилска индустрија (FIAT). Инвеститори са Блиског истока почели су активно да улажу у различите активе, између осталог у пољопривреду и у развој српских аеродрома и авио-компанија.  Почетком 2000-их Србија је почела зближавање са Европском заједницом. Потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом (мај 2010). Србија је у марту 2012. године добила статус кандидата, а у јануару 2014. године почели су званични преговори о ступању у Европску заједницу.

serbiarussia
Русија је један од највећих инвеститора у Србији

Истовремено Србија је наставила да одржава активне политичке и економске односе са Русијом. Између ове две државе на снази је безвизни режим и закључен је споразум о слободној трговини (такав режим је остварен и са Белорусијом). Србија је од Русије добила значајне кредите, између осталог за модернизацију железнице (око 850 милиона $).

Русија је постала један од највећих инвеститора у Србији. ”Газпромнефть” купио је ”NIS”, највећу на Балкану рафинерију нафте (око 500 милиона $) и инвестирала је скоро две милијарде $ у модернизацију фабрике и инфраструктуру региона.

У банкарској сфери Србије послују највеће руске банке, Сбербанк и ВТБ. Велика очекивања у Србији је требало да буду имплементирана највећим руским инвестиционим пројектом у земљи за изградњу гасовода ”Јужни ток” (Србија је требало да постане гасно чвориште за јужну Европу). Због неконструктивног става Европске комисије у децембру 2014. године пројекат је затворен.

400px-Apples
Србију одликује плодно земљиште те су воће и поврће једни од главних извоза.

Позивајући се на традиционалне историјске везе, на подршку Русије за време конфликата у бившој Југославији и по питању Косова, Србија је одбила да се прикључи антируским санкцијама које је увео Запад 2014. године због догађаја у Украјини. Србија је на овај начин значајно повећала извоз у Русију, поготово пољопривредних производа (зато што је Русија увела контасанкције на пољопривредне производе на увоз са Запада).

Као резултат светске економске кризе из 2008. године тепо раста српске економије је значајно опао. Темпо раста 2012. године је износио је 1%, 2013. године -2%. То је довело до масовног банкротства, посебно малих и средњих предузећа, још већој незапослености (25,9% од укупног становништва, више од 50% младих), повећању сиромаштва (за 50%), одливу младих и квалификоване радне снаге из земље, паду инвестиција укључујући и стране инвестиције.

Србија у бројевима у овом моменту:

Бруто домаћи производ (БДП) Србије номинално према званичном курсу за 2013. годину износио је 43 милијарде USD.

По паритету куповне моћи (ПКМ) БДП у 2013. години: Србија је заузела  81. местo

БДП per capita: 11,100 USD.

БДП по секторима (2013.): индустрија 31,8%, пољопривреда 7,9%, услуге 60,3%

Раст БДП-а у 2013. години: 2%

У индустрији се производе аутомобили, метал, производи машинске индустрије, хемија, намештај, намирнице, гуме, одећа и медицински препарати.

Раст индустрије у 2013. години: 5,5%

Пољопривреда: пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, воће, поврће, бобичасто воће, свињетина, говедина, млеко, грожђе, вино.

Пшеница, још једно од пољопривредних богатстава Србије
Пшеница, још један од главних извозних производа Србије

Запосленост по секторима: пољопривреда 23,9%, индустрија 16%, услуге 50,6%

Ниво незапослености у 2013. години: 20%

Ниво сиромаштва: 9,1% (2013)

Буџет: приходи 17,5 милијарди америчких долара, расходи 19,6 милијарди америчких долара

Порези: 40% БДП; Буџетни дефицит -4,9% БДП (2013); Државни дуг: 61,2% БДП (2013)
; Инфлација 2,2% у 2013. години; Стопа рефинансирања Народне банке Србије: Основна каматна стопа комерцијалних банака: 13,85% у децембру 2013. године; Тржишна вредност акција 109 милиона америчких долара (2013); биланс текућих трансакција: -1,807 милијарди америчких долара (2013); Вредност извоза: 14,6 милијарди америчких долара (2013)

Главни извозни производи: метали, металуршки производи, аутомобили, гуме, електро опрема, пшеница, кукуруз, поврће, воће, бобичасто воће, одећа, одређене врсте оружја и муниције.

Увоз је износио 20,54 милијарди америчких долара (2013); Дефицит спољне трговине око 6 милијарди америчких долара

Златне резерве 15,8 милијарди америчких долара (2013); Спољни дуг 33,4 милијарди америчких долара (2013); Директне стране инвестиције (ДСИ) 26 милијарди америчких долара