Турска најезда

Позни средњи век је обележила дуга борба за опстанак. Карактерише га опадање политичке моћи услед најезде Турака и унутрашњих немира. Почиње великим поразом на Марици 1371. а завршава се падом Смедерева и целе Србије под Турску власт 1459. године. Неизоставно је поменути и Косовску битку из 1389. године која је оставила велики траг не само у српкој историји него и у српској култури. Србија је била под турском вашћу све до 19.века.

Battle_of_Kosovo,_Adam_Stefanović,_1870

Идеје француске револуције шириле су се и кроз средњу и југоисточну Европу и подстакле ослободилачке тежње народа на овим просторима. Народ је почео да верује да је слобода могућа. Овоме је допринела и злогласна “сеча кнезова”, погубљење српских народних главара 1804. године. И тако је 15. фебруара  1804. године избио Први српски устанак у Орашцу под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа. Дошло је до слома устанка 1813. године. После угушења устанка, у Србији је завладао несносни терор који је по страхотама надмашио ранији. 1815. године  на народном збору у Такову одлучено је да се подигне нови устанак за чијег вођу је изабран Милош Обреновић. Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србије.

King_Alexander_I_Obrenović_of_Serbia_and_Queen_Draga,_ca._1900

Затим следи период у коме се насилним путем мењају владари и династије.  Важно је поменути владавину уставобранитеља, први политички покрет у Србији настао у борби против деспотизма кнеза Милоша. Двадесетогодишња владавина уставобранитеља (1838-1858) је период политичког двовлашћа: на једној страни су уставобранитељи, а на другој кнез чија је власт била битно ограничена. Кнез Милош није прихватио двојну власт па је абдицирао и отишао у прогонство. За кнеза је изабран Карађорђев син Александар, бледа сенка свог оца. Свргнут је са власти и престаје да постоји влада уставобранитеља. На власт се враћа династија Обреновић.  Следи период десетогодишње владавине Милоша (1858-1860) и Михаила (1860-1868). Наследио га је Милан Обреновић, познат по непромишљеним политичким потезима. Александар Обреновић је државним ударом преузео власт и владао попут својих претходника, аутократски.

У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године у Београду је извршен официрски пуч, у историји познат као Мајски преврат. Група официра је продрла у двор и извршила атентат на краља Александра и краљицу Драгу. Последица овог преврта је промена династије. За новог краља изабран је Петар I Карађорђевић. За разлику од дотадашњих владара, краљ Петар I се није борио против демократских институција, већ их је подржавао. Директни резултат Мајског преврата је укидање апсолутизма и увођење парламентарне монархије. Слобода штампе била је потпуна. Само у Београду излазило је више од 15 политичких часописа који су нападали све и свашта, па и саму краљевску кућу. Главну улогу у политичком животу играла је Радикална странка, а најзначајнији политички вођа тог периода је Никола Пашић.

Majski_prevrat_1903(1)

Мајски перврат донео је промене и у националној политици земље.  Србија обнавља своју ослободилачку мисију у борби српског и југословенских народа за ослобођење и уједињење. Ослободилачка акција је добила екстремни облик под називом “Црна рука” која није бирала средства за остварење својих циљева. Служила се чак и тероризмом. Главни носилац ослободилачких идеја била је југословенска револуционарна омладина чији је најзначајнији представник била “Млада Босна”, тајна организација која је прихватала атентат као средство за особођење од туђинске власти. Тада долази до зближавања Срба и Хрвата, ствара се коалиција која се опредељује за уједињење југословенских народа.