Косовска битка

Иди сестро, на бијелу кулу;

Не бих ти се јунак повратио

Ни цареве једеке пустио

Да бих знао да бих погинуо.

Идем, сејо, у Косово равно

За крст часни крвцу прољевати

И за вјеру с браћом умријети!

Народна песма

Косовска битка један је од најзначајнијих догађаја у српској историји. Приче о овом догађају прерасле су у легенде које су се преносиле с колена на колено и живе и данас у српској свести.

Бој на Косову опустошио је Србију узевши јој велики број храбрих ратника, очева, мужева и синова.

Бој на Косову, руска минијатура из 16тог века
Бој на Косову, руска минијатура из 16тог века

Још је Душан Силни упозорио Европу на огромну опасност од Турака. Покушавао је да убеди у то владаре тадашњих Европских земаља. Мислили су да претерује. Да су само послушали савет овог мудрог човека, историја би била много, много другачија.

Прво ћемо рече неколико речи о  историјским дешавањима непосредно пре самог боја на Косову.

После смрти последњег владара из династије Немањић, долази до великих сукоба унутар државе. Снажно српско царство се распало на следеће области:

– Западна Македонија на челу са краљем Марком, сином Вукашина

– Источна Македонија којом су владали Константин и Јован Драгаш

– Западна Србија на челу са жупаном Николом Алтомановићем

– Зета којом су владали Балшићи

– Косово којом је владао Вук Бранковић

– Морава  на челу са Лазаром Хребељановићем

Кнез Лазар Хребељановић држао је најплоднији и најбогатији део српске државе, слив обе реке Мораве. Центар његове области био је град Крушевац.

Долазак на власт кнеза Лазара значио је велики преокрет у политици Србије. Он се није трудио да настави традицију Немањића, чак није преузео њихову краљевску и царску титулу. Једино заједничко у владању Немањића и кнеза Лазара је храбра борба за српске интересе и патриотизам. Борили су се за исте циљеве, само другачијим средствима.

Кнез Лазар Хребељановић
Кнез Лазар Хребељановић

Кнез Лазар је био један од ретких који је схватио озбиљно упозорења Душана Силног и упорно је тражио савезнике међу суседима. И поред свих припрема, судбина је била другачија.

Турска војска је све чешће упадала на српску земљу и опасност је била све већа. Сваки њихов покушај да продру унутар земље, био је све јачи и јачи. Србија је схватала опасност.

Одлучено је да се српска и турска војска сукобе на Косову.

Дуга припремања и на српској и на турској страни говоре јасно да се ради о великој и одлучујућој борби. У бој су кренула оба владара лично, и кнез Лазар и емир Мурат са синовима Бајазитом и Јакубом.

Легендарна битка на Косову десила се на Видовдан, 15. јуна 1389. године. На почетку битке Срби су добро напредовали. Вук Бранковић, који је предводио десно крило, потпуно је разбио војску Муратовог сина Јакуба. Кнез Лазар био је у самом центру битке, храбро и пожртвовано се борећи. У једном моменту, племић Милош Обилић се одвојио од српске војске и ушао у турски табор под изговором да жели да се преда. Када се успешно умешао међу Турке, Милош Обилић је нагло истргао мач и зарио га у груди турског султана Мурата. Разјарени Турци сасекли су га на месту.

Милош Обилић - Александар Добрић
Милош Обилић – Александар Добрић

После тога се десило  управо оно чему се и Милош Обилић надао. Настала је пометња међу турском војском. Син Мурата, Бајазит, преузима командовање војском, одмах пошто је погубио брата Јакуба као могућег претендента на престо. Успешно обједињује турске снаге и креће у одлучујући јуриш који је преокренуо ток битке на турску страну. Заробио је кнеза Лазара и одмах га погубио.

Међу ретким племићима који су преживели Косовски бој налазио се Вук Бранковић. Он је сасвим неосновано и ничим потврђено осуђен за издају и тајни пакт са Турцима. Иако историјски не постоји ни један извор који потврђује ове тврдње, у народу постоји низ легенди које окривљују управо Вука Бранковића за пораз. Права истина за нас ће остати заувек мистерија.

О самој тежини битке говори погибија оба владара, што се до тада није десило у историји Балкана.

Турска војска се повукла чиме се створио утисак да је Србија изашла као победник. У Паризу су звонила црквена звона прослављајући победу хришћанске војске.

Ипак, ситуација је била нешто другачија. Ужасне последице Србија је осетила одмах. Заједно са Лазаром, на Косову је изгинуо цвет српских јунака и велики део војске. Земља је доведена на ивицу катастрофе. Малолетни синови Лазара нису били спремни да управљају земљом.

Ни један догађај у српској историји, ни пре ни  после боја, није оставио тако дубок траг у свести српског народа. Ни једном владару није било упућено толико похвалних и топлих слова као кнезу Лазару. Био је омиљен у народу.

Косовка девојка - Урош Предић
Косовка девојка – Урош Предић

У Похвали из XIV века забележене су речи кнеза пред сам бој на Косову: ” Боља нам је у подвигу смрт, него ли са стидом живот. Боље нам је у борби примити смрт од мача, него ли дати плећа непријатељима нашим”, а људи су му одговорили: ”За отачаство наше умрети нећемо поштедети себе…Умримо, да свагда живи будемо”.

Косовска битка и Лазарoв избор Царства небеског прерасли су временом у легенду која је међу Србима развијала колективно начело и осећај одговорности.

Временом су православна црква и култ о Косовском боју у народу прерасли у симбол заједништва и припадања једном народу. Постали су симбол отпора туђој култури и религији које су вековима покушавале Србе да освоје, подчине и прогутају.

Ови симболи и сећање на Косовски бој постали су покретачки мотив и основно надахнуће при свим каснијим ослободилачким покретима, устанцима и ратовима јер ”за отачаство наше умрети нећемо поштедети себе”.