Манастири и српско право

Стефан Немања је био познат и по  подизању манастира. Подигао је Студеницу која је због своје лепоте проглашена мајком свих српских манастира.  Заједно са својим сином, Светим Савом  на Светој Гори подигао је манастир Хиландар. Тако су Срби добили свој манистир  на Светој Гори какве су до тада имали и други православни народи. На српску културу тог периода имала је огроман утицај Византијска култура. Та орјентација оставила је печат у свим областима културе, српском праву, књижевности, сликарству, док се у грађевини поред источних, јављају и западни утицаји.

Тада почиње и самосталан развој српског права. Свети Сава је први српски законодавац. Први правни акт у српској историји је оснивачка повеља манастира Хиландара. Свети Сава је и аутор Номоканона-најзначајнијег  и најопсежнијег правног документа у средњовековној Србији. Номоканон је прихваћен и од стране других правослваних Словена и постао је основни устав српске, бугарске и руске цркве.  Можемо закључити да је Свети Сава најзначајнији законодавац у целом словенском православном свету средњег века.

Подизање цркви и манастира било је веома заступељено. Градили су их владари, чланови њихових породица, властела и богати грађани. Читава Србија била је покривена манастирима. Најзначајнији су Студеница, Хиландар и Жича.

Сликарство тог доба није сачувано у великом обиму. Живопис Ђурђевих ступова сачуван је само у фрагментима. Национална орјентације види се по томе што су натписи написани на словнском језику и што су на  сликама портрети Немањића. Преношење моштију светог Симеона чине почетак иконографије Немањића.