Немањићи

Loza_nemanjicaОд 1166. (1168) до 1371. године Србијом владаше једна велика династија, која је међу хроничарима називана Светородна, а у историји позната по својим задужбинама. У питању су Немањићи. Немањићи су најзначајнија српска средњовековна династија. Србија је у њихово време имам статус једне од најразвијенијих држава у Европи. Ова лоза је добила назив по Стефану Немњи, који је заправо и њен зачетник. Он је ујединио српске земље и створио српску државу. Међу Немањићима је био чак 11 владара: велики жупан Стефан Немања, а затим краљ Стефан Првовенчани, па краљ Радослав, па краљ Стефан Владислав, потом краљ Стефан Урош I, па краљ Стефан Драгутин, затим краљ Стефан Урош II Милутин, па краљ Владислав II, па краљ Стефан Урош III Дечански, па цар Стефан Урош IV Душан и последњи цар Стефан Урош V Нејаки.

Дражава у време владавине Немањића јесте имала, али је та застава је имала сасвим другачију улогу. Наиме, била је намењена организацији војне структуре и обавештења. Тек се од продора хералдичких обележја створила потрба за постојањем заставе у данашњем облику и употреби.

Током владавине Немањића било је различитих варијаната грба. У прво време, у време када је владао Стефан Немања, на грбу је био сребрни двоглави орао на црвеној позадини, а већ у време Стефана Првовенчаног користио се грб на ком је црвени двоглавио орао на сребрној површини, али опет, цар Душан Силни је врати првобитни изглед грба – сребни двоглави орао на црвеној позадини. Иначе, ваља нагласити да је двоглави орао био симбол Византијског царста, те су српски владари од Византијског царства преузели ту, можемо рећи, идеју. Темељну анализу двоглавог орла на грбу дао је Стојан Новаковић.

Nemanjić_dynasty_coat_of_arms,_PalavestraДвоглави орлови се на одећи српских владара јављају од 10. века, а нарочито у доба цара Душана. Рецимо, краљ Стефан Првовенчани, краљ Радослав и краљ Владислав на одећи носи жуте, односно златне двоглаве орлове у круговима, најчешће на црвеним кругивима. Осим на одећи двоглави орао се јавља и на накиту и другим украсним предметима.

За време владавине Немањића није постојала државна ковница новца, већ се он ковао у ковницама где су радили златари. Ковање новца је озакоњено тек Законом цара Душана 1354. године. Тежина динара је била 0.70 грама, а пречник 16 милимтара. На лицу динара је краљ са куполастом круном како јаше на коњу, окренут на десно. У левој руци држи скиптар са крстом на врху. А на наличју динара је попрсје Исуса Христа. У левој руци држи свитак, а десном благосиља.
Мало је сачуваног накита и остале су велике непозтнанице у вези са њим. Познато је да је краљ Стефан Првовенчани добио прстен од Светог Саве. Тај прстен је био украшен са четири купаста испупчења (сачувана три) и са филигранским нитима. Прстен краља Стефана Првовенчаног данас се налази у рузници манастира Студеница.

COA_Serbian_Empire_(1346-1371)Ова династија је Србијом владала преко двеста година и за то време су доста урадили за Србију. Стефан Немања је померио границе Србије из предела Раса у моравску и косавско-метохијску долину . Ослободио је државу од стране доминације, ујединио је српске земље и створио јединствену државу. Немања је православље прогласио државном вером. Са њим је почео период подизања цркава и манастира.У време Стефана Првовенчаног Србије је проглашена за краљевину. Растко Немањић , најмлађи си Стефана Немање, се изборио за аутокефалност српске црквеи постао је њен први архиепископ. У време Душанове владавине Србија је први пут постала царевина. Овај владар је написао врло важан правни акт – Душанов Законик.

Немањићи су једина владарска породица чије је чланове све, осим цара Душана, српска црква канонизовала. Њега црква није прогласила свецем зато што је он помоћу властеле подигао буну против оца, затворио га у Звечен и ту га, како се верује, погубио.

Немањићи су и велики задужбинари. Градили су манастире и цркве да би искупили своје душе и показали своју величину. Стацимир, брат Стефана Немање, изградио је Градац код Чачка, а Мирослав, Немањин други брат, изградио је изградио је црву Павла и Петра у Бијелом Пољу. Стефан Немања је изградио цркву Пресвете Богородице и манастир Свети Никола код Куршумлије, затим Ђурђеве Ступове, Ђурђеве ступове код Берана, Студеницу, Хиландар, манастир Свети Ђорђе (данас нема остатака), Свети Никола (данас нема остатака). Стефан Првовенчани и Свети Сава су изградили Жичу. Краљ Владислав је изградио Милешеву. Краљ Урош I је саградио Сопоћане. Стефан Милутин је, између осталог, изградио Грачаницу. Стефан Дечански је изградио Дечане. Ово су, наравно, само нека од подигнутих светиња…