Непосредни повод за Велики рат

Wikipedia/PublicDomain

СВЕТ, СРБИЈА, БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА – На данашњи дан, 28. јула 1914. године у раним јутарњим часовима, обичном телеграфском поштом Аустроугарска је објавила рат Србији. У том телеграфу упућеном нашој земљи писале су само три реченице. У првој је наведено да Влада Србије није „на задовољавајући начин одговорила на ноту“ из Беча, која је била достављена неколико дана пре. Наравно, у овој реченици се мисли на онај несрећни ултиматум. У другој реченици је исказан став да је отуда Аустроугарска „принуђена да се ослони на силу оружја“. И напослетку телеграфа писало је: „Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом.“ Оно што се сматра непосредним поводом за одлуку да се помене ултиматум и рат, јесте надалеко познати Сарајевски антентат, када је убијен аустроугарски престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга Софија, војвоткиња од Хоенберга. Наиме, у Сарајеву се 28. јуна одржавала војна вежба и Франц Фердинанд је имао жељу да посети ово дешавање. Међутим, како је за посету Сарајеву одређен српски празник Видовдан, српско становништво је ту препознало њихову жељу да понизе потлачени српски живаљ. Францу Фердинанду је предочена могућност нереда и побуне, а он је, не марећи за то, са супругом дошао у посету Босни. Он је у Сарајево дошао на челу војних снага које су вршиле маневре у околини града. Док је обилазио град у отвореном аутомобилу, припадници револуционарног покрета Млада Босна су извршили атентат у којем су убијени и Франц Фердинанд и његова супруга. Треба напоменути да први план није успео, те је атентат извршио малолетни Гаврило Принцип, потегавши пиштољ. Његов први хитац је погодио надвојводу у врат, а други, намењен гувернеру Босне Поћореку, ранио је Софију, Фердинандову супругу, у предео абдомена. Обоје су, на путу ка резиденцији гувернера, подлегли повредама.

Политички мотив убиства је била жеља за одвајањем аустроугарске провинције Босне и Херцеговине и њено уједињење у Велику Србију или Југославију. А, организацију убиства извршили су официри српске војске.

С обзиром на то да је Аустроугарска само тражила повод да зарати са Србијом, одмах је по доспећу вести о атентату оптужила Србију и њену Владу за организовање овог убиства, а затим, по хитном поступку, спровела истрагу. Намере Аустроугарске монархије се најбоље могу видети у ултиматуму који је био упућен Србији. У десет тачака ултиматума Аустроугарска је изнела своје захтеве:

1. од Србије се тражило да спречи издавање публикација које подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској;
2. да моментално распусти организацију Народна одбрана и да исто поступи и са другим оранизацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске;
3. да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или пак, служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске;
4. да се из војске и администрације уклоне сви официри који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске;
5. да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Aустроугарске на територији Србије;
6. да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа;
7. затим, да моментално ухапсе две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска;
8. да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе;
9. да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској;
10. и напослетку, да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњењу ових обавеза.

Одговор српске Владе, је ослањајући се на подршку Русије, на ове захтеве имао резервисан тон. Наиме, она је условно прихватила све захтеве из ултиматума, изузев захтева изнетог под тачком 5. Тим захтевом се нарушавала сувереност Краљевине Србије – била је у супротности са Уставом. Добијени одговор на своје захтеве Аусторугарска није сматрала задовољавајућим, па је 28. јула 1914. године објавила рат Србији, а то је био окидач за низ објава рата између других европских сила: Немачка је 1.августа објавила рат Русији, а Француска два дана касније.