Прича о једној заносној српској кнегињи

Wikipedia/PublicDomain

СРБИЈА, БЕЧ – У Бечу је на данашњи дан, 26. августа 1831. године рођена Јулија Хуњади – српска кнегиња, супруга Михаила Обреновића. Јулија је била изузетно љупка и заносна, те понека разлика (на пример: припадала је католичкој вери) није утицала на намеру Михаила Обреновића, који јој није могао одолети. Упркос противљењу кнеза Милоша, његовог оца, Јулија Хуњади је постала српска кнегиња. Наиме, 1. августа 1853. године у руској капели у Бечу венчали су се кнез Михаило Обреновић и Јулија Хуњади, ћерка грофа Ференца Хуњадију де Кетељија. Михаило Обреновић је у том тренутку, као изгнани бивши српски кнез, живео у Бечу. У Аустроугарској, тачније на имању „Иванка“ на Дунаву, овај брачни пар је живео све до Светоандрејске скупштине, одностно повратка Обреновића на трон Србије 1858. године. Брак овог краљевског пара је у првим годинама био срећан и складан, могли бисмо рећи да су живели идилично: повремено у Бечу, повремено на имању „Иванка“. За рођендан је на поклон од свог супруга, а српског кнеза, добила српску ношњу од белу свиле и кадифе, украшену рубином.

Године 1860. у свом конаку у Топчидеру преминуо је Милош Обреновић, а Мхаило је ову вест примио док је био на служби у цркви. У свим Европским новинама је одјекнула вест да ће на српски престо стати Михаило Обреновић. Јулија је заједно са Михаилом учествовала у јавном животу, заједно су приређивали балове, хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је у Саборној цркви 1861. године направљен трон, који је уједно био и трећи, уз патријархов и кнежев. Да научи српски језик помагао јој је Ђуро Даничић.

Међутим, сва ова лепота и идила убрзо је нестала. Наиме, Анастас Јовановић, човек преко кога је сва пошта стизала на двор и одлазила из њега, приметио је честу преписку кнегиње Јулије са једним грофом. У исто време је својој мајци писала писма у којима је хладно говорила о Србији. У неким изворима се наводи да је чак назначила да јој је живот на српском двору несносан. Милош је, и не слутећи, примао снагу из Јулиних очију и из њене љубави. Када Анастас више није могао да ћути и тиме буде саучесник српској кнегињи, отворио је писмо и потрудио се да га Михаило прочита. Када је кнез у том писму прочитао да његова вољена планира састанак са грофом у Бечу, двор је прекрила тишина. Разочарање Михаилово је резултирало разводом: растали су се писменим споразумом 18. новембра 1865. године. Споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју плату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Тада се Јулија одрекла титуле српске кнегиње, али је задржала назив кнегиња Јулија Обреновић. Од 1865. године Јулија живи у Бечу, одвојено од Михаила. Три године касније, тачније 1868. године кнез Михаило Обреновић је трагично настрадао. Јулија се након његове погибије, тачније 1876. године удала за принца Карла од Аренберга, те је тако постала војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена.

Јулија Хуњади се ни у једном од ова два брака, нажалост, није остварила као мајка. Преминула је у Бечу 1919. године.