Романтизам и реализам

Романтизам

 Романтизам је велико доба поезије. Трајао је од почетка 40-их до 70-их година 19.века.  Ову епоху су обележира четири песника: Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић и Лаза Костић.

Први наш модерни композитор Корнелије Станковић стварао је у овом стилу. Он је зачетник „националног стила“ у српској музици.

Реализам

Временски обухвата период од почетка 70-их година до краја 19. века. За дела настала у овом периоду је карактеристична уздржаност осећања и зрелост мисли. То се огледа у стиховима Војислава Илића, у филозофији у делима Божидара Кнежевића, у сликама Ђорђа Крстића и скулптурама Петра Убавкића и Ђорђа Јовановића. У том периоду Стеван Мокрањац ствара музику на бази фолклора и наступа са београдским хором по европским концертним дворанама представљајући  идилични шумадијски мелос. Битна имена за овај период су и Светозар Марковић, који је дао програмску основу српском реализму, писци „сеоских приповетки“ Милован Глишић, Лаза Лазаревић и Јанко Веселиновић. Неизоставна су и дела Стевана Сремца и Симе Матавуља. У драми водећу улогу је имао Бранислав Нушић.

1861. основано је Прво Српско народно позориште у Новом Саду, а 1868. Народно позориште у Београду. Шестог јуна 1896. изведена је прва филмска представа у Београду, пет месеци након париске представе, прве у свету.