Основна информација о Србији

Република Србија

Добро дошли у Србију!

Земљу шљива и малина, ракије и ћевапчића, али пре свега земљу у којој живе предивни људи. Људи весели, симпатични, другачији. Људи који Вас неће пустити кући без вечере и који ће Вас прихватити раширених руку. Када сте у Србији никада нисте сами.

Познати српски писац Добрица Ћосић о Србима је рекао:

„ Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?…Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе…Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто“.

Упознајте Србију!

Србија се налази у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. На северу Србија се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.

Србија је демократска држава у којој живе грађани Србије, али и многи други народи. Друштвени поредак је саграђен на демократским принципима тржишне економије и уважавању права сваког човека. Грађани на изборима бирају председника и народне посланике. Председник Србије је Томислав Николић.

Београд је главни град. Други већи градови су Нови Сад, Приштина, Ниш, Крагујевац, Чачак И Суботица.

Највеће реке су Дунав, Сава, Тиса, Велика Морава, Ибар и Дрина. Највеће језеро је Ђердапско језеро.

Планински центри су Копаоник, Златибор, Златар, Рајац, Гоч, Голија и друге.

Места у Србији која просто морате да видите су археолошки локалитет Винча у близини Београда, палата Феликс Ромулијана у околини Зајечара, природни резерват Увац код Нове Вароши, Власинско језеро у близини Сурдулице, Ђавољу варош у близини Куршумлије, Опленац код Тополе, Фрушка Гора која обилију прелепим манастирима и много, много других места.

На територији Србије заступљена су три климатска типа: континентална клима на северу, умерено-континентална на југу и планинска у вишим пределима. Просечна годишња температура је 11 °Ц.

Временска зона: УТЦ+01:00

Срби чине већину становништва Србије, чак 83% укопног становништва. Остали народи који живе унутар српских граница су Мађари, Бошњаци, Хрвати, Црногорци, Словаци, Румуни, Власи, Руси, Словенци и други.

Званичан језик је српски језик. У појединим областима (Војводина и Косово) српски није једини званични језик због присуства великог броја националних мањина.

Највећи број грађана Србије по вероисповести се декларисало као православни хришћани. У Србији живе и муслимани, католици, протестанти и атеисти.

„Боже правде“ је официјална химна Србије, која је била уједно и химна некадашње Краљевине Србије, уз нешто измењен текст. Патриотске песме које буде осећање родољубља код свих Срба и донекле се сматрају незваничним химнама српског народа су: Марш на Дрину, Тамо далеко и Ко то каже Србија је мала.

Званична валута је српски динар.

Први подаци о Србима датирају из 10. века. Први пут у писаном виду Срби се спомињу у списима византијског цара Константина VII Порфирогенита.

Почетак српске писмености можемо везати за рад браће Ћирила и Методија. Сачувани су споменици ране српске писмености из 11. века написани на глагољици. У 12. веку су се појављује текст на ћирилици у српској редакцији: Мирослављево јеванђеље, јевангелије захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Миросављево јеванђеље је најстарији И најлепши споменик српске средневековне писмености.

Делови територије данашње Србије били су у саставу Османског царства у периоду од 15-20. века.

У периоду националног препорода у првој половини 19. века Вук Стефановић Караџић је извршио реформу српског језика и правописа. Превео је Нови Завет на српски језик и тако ударио темеље српској књижевности новијег времена.

Као резултат честих ратова и непрестане борбе за опстанак, код Срба је веома развијено осећање родољубља и заједништва. То осећање патриотизма јасно можемо видети и у речима познатог научника Николе Тесле:

“Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина“.