Савремена култура

Под утицајем социјалистичког реализма у СССР створио се и код нас социјални модел уметности крајем 20-их година 20-ог века. Главни представници овог правца су Ђорђе Андрејевић Кун и Војислав Вучковић. Социјалистички реализам је код нас био само краткотрајна епизода и уметност се враћа традицијама модернизма. Најпотпунији израз модерног духа у послератној поезији дали суВаско Попа и Миодраг Павловић. Велики допринос српској прози у овом периоду дали су Добрица Ћосић, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Данило Киш, Милорад Павић и многи други.

У сликарству се уочавају две главне струје: једна наставља модернизовану традицију међуратног фигуралног сликарства (М.Коњовић, М. Челебоновић,Н. Гвозденовић и др.). Другој струја се орјентише према савременом нефигуралном сликарству (Петар Лубарда). Уметничка група „Медијала“ имала је највећи одјек и ослањала се на међуратни модернизам, на Салвадора Далија и друге старе мајсторе. Групи су припадали Леонид Шејка, Оља Ивањицки, Милован Видак, Владимир Величковић и други истакнути ствараоци савремене српске уметности.

Значајан феномен је тзв. наивна уметност. Творац српског наивног сликарства је Јанко Брашић. За овај стил су се определили и Илија Босиљ, Емерик Фејеш. Богосав Живковић је најпознатији од наивних вајара.

Композитори друге половине 20-ог века користе разне модерне и постмодерне стилове. Владан Радовановић служећи се традиционалним инструментима и електроником ствара дела изван конвенција и традиција. Значајни су и Рудолф Бручи, Зоран Христић, Мирјана Живковић и други.

Српски филм почиње убрзано да се развија после Другог светског рата. Први играни Југословенски филм је „Славица“ (1947). Књижевно дело је први пут екранизовано 1948. „Софка“. Први филм у боји је филм „Поп Ћира и поп Спира“. Врхунац српске кинематографије су биле 60-те године са појавом црног таласа: Душан Макавејев, Александар Петровић, Живојин Павловић и др. Црни талас је због непропагирања партијске идеологије критикован и угушен. Касније су се истакли редитељи Горан Паскаљевић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Слободан Шијан. Емир Кустурица је наш најуспешнији филмски стваралац, светски признат и добитник многих међународних награда. Култни српски филмови су: Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Ми нисмо анђели, Национална класа, Лајање на звезде, Жикина династија и многи други.

Из свега написаног можемо закључити да су за развој српске културе историјска дешавања била изузетно неповољна. Па опет, култура је одолевала и давала резултате. Култура малог народа коју је историја често доводила на руб егзистенције ипак је успела да остави значајна дела не само националне, већ и светске вредности.