Срби. Почеци културе. Почеци писмености.

  „Поносан сам што сам потекао из земљорадничког витешког народа, који је у непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог света“.

Никола Тесла

Срби припадају великој породици словенских народа. Они су се у 5. и 6. веку, из своје прапостојбине, насељавали на Балканско полуострва. Тамо их је затекао опустошен простор, пошто се око 4., 5. века збила велика сеоба евроазијских народа. Како су се досељавали, тако су се и делили на Источне Словене, Западне Словене и Јужне Словене. Срби припадају групи Јужних Словена. Већ у 7. веку, словени насељавају широку област између планине Балкан и реке Дунав, те се та област у то време назива Словенском. Тада су Словени су живели у племенима и били су пагани.

Као почетак српске културе би се могао узети онај тренутак када Срби почињу да примају хришћанство.  Према мишљењу Константинa Порфирогенита, Срби су крштени одмах по досељењу на Балкан. Та рана христијанизација, ако је до ње уопште дошло, вероватно је била врло површна, јер је највећи део становништва остао веран паганству. До праве христијанизације Срба дошло је знатно касније, у 9. Веку. Треба да се присетимо тога да је хришћанство тек 313. године постао религија и да су Словени били многобошци, да би нам било јасно зашто се међу Србима дуго задржавају остаци паганства. Сигурно им је било тешко и неприродно да се прилагоде теорији о постојању једног бога и да се удаље од величања сунца, храста и томе слично.

Wikipedia/PublicDomain

Словенски књижевни језици су имали словенски језик као заједнички извор.  Самостално су се развијале рецензије словенског језика. Додаване су примесе народног језика словенском језику, па је тако у 12 веку створена српска редакција словенског језика – српскословенски језика. То је први српски књижевни језик. Најзначајније дело које је написано на овом језику је, свакако, Мирослављево јеванђеље. To je православно јеванђеље написано за захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. То је најзначајнија и најлепша српска књига из средњег века. Представља споменик минијатурног сликарства и први споменик српске редакције старословенског језика.

Из истог времена потиче и Летопис попа Дукљанина. Првобитно је написан на словенском језику, потом је преведен на латински и на њему је сачуван.

У овом периоду најбитнији одраз културе биле су цркве. Петрова црква код Новог Пазара  је најзначајнији споменик преднемањићке Србије, као и њен симбол.  Из преднемањићког периода није сачувана ниједна икона. Сачуван је мањи број фресака и минијатура.