Стеван Лазаревић

Esteban_LazarevićПочетак XV века није био ни мало лак за Србију. Кнегиња Милица, у калуђерству прозвана Евгенија, преминула је у новембру 1405. године и сахрањена је у својој задужбини Љубостињи. За време живота умешно је мирила сукобе између њених синова Стефана и Вука и успевала је да млађег Вука спречи од наглих и непромишљених корака. После њене смрти, Вук се одмах разишао са братом и тражио је половину државе. Подржавали су га Турци који су били против Стефана због његове угрофилске политике. Вук је убрзо уз подршку турске напао брата. Турску војску је предводио један од најславнијих турских војсковођа Евренос-бег, управо онај који је предводио Турску војску на Маричкој битци. Ех, како би све било лакше да је Вук слушао мудре савете своје мајке Милице. До напада Вука, Стефан је таман кренуо да ”диже Србију на ноге”, ослободио са донекле турског притиска, освојио је Мачву, Београд и области јужно од Копаоника, имао је лепе приходе од богатих рудника. Србија је успешно лечила ране. Осим владарских способности, Стефан Лазаревић је био и велики љубитељ књиге и просвећености. Његово дело ”Слово љубве” спада у једно од најлепших српских дела старе књижевности. Његова задужбина био је манастир Манасија, саграђен од 1407. до 1418. године. У своје време, манастир је био прави град са јаким бедемима и одбрамбеним кулама. Овај манастир сачуван је до данас и прави је представник ресавске школе.

За време владавине Стефана Лазаревића настала је и прва словенска граматика, превише компликована и поприлично нејасна, али је представљала одличан почетак просвећености. Из Србије се тај покрет пренео и преко Румуније у Русију. У Русији су наши књижевни списи извршили велики утицај. У Русији је овај утицај познат под називом ”Други јужнословенски утицај”.

Vuk_Rudenica_(1402-1405)Овај брз и економски и културни раст Србије зауставио је Вук Лазаревић тако што је напао брата под турском заставом. Стефан је био немоћан да га заустави и био је приморан да додели брату јужну половину Србије са Крушевцем, а он је задржао северну Србију. Званично је морао да призна турску власт, али незванично и даље се држао уз Мађаре. Вук Лазаревић је 1410. године погубљен од турске руке, руке за коју се целог живота чврсто држао.

Сукоби у Србији завршени су 1412. године када су се помирили Стефан и његов сестрић Ђурађ (који је до тада био на страни Вука). Такође, немири међу османлијама су окончани 1413. године и као победник изашао је Мехмед I кога је подржавала Србија, па је на основу тога, бар на кратко Србија успела себи да приушти мир.

На унутрашњем плану, Стефан је сломио отпор властеле, а периоде мира је искористио за јачање Србије у свим погледима: политичком, економс ком, културном и војном. Он је 29. јануара 1412. године објавио „Законик о рудницима“, са посебним делом којим се уређује живот у, тада највећем руднику на Балкану, Н овом Брду. Тиме је додатно појачао развој рударства, које је било главна привредна грана тадашње Србије, тако да је крајем његове владавине Србија била један од највећих произвођача сребра у Европи. На пољу архитектуре, наставља се развој Моравског стила, који је започео у доба његовог оца градњом Раванице и Лазарице. Развија се и богата преписивачка делатност , такозвана Ресавска преписивачка школа.

Пошто није имао деце, Стефан је на сабору у Сребреници 1426. године именовао свог сестрића Ђурђа за наследника.