Стефан Немања

Пет векова је Србима требало да од варварског племена постану европски народ. То се догодило управо у време владавине Стефана Немање. Стефан Немања је родоначелник владарске династије Немањића и један од најзначајних српских владара. Тешко је навести све заслуге Стефана Немање. Међутим, ми ћемо покушати да дамо највернији приказ  великог човека који је оставио неизбрисив траг у српској историји.

Верује се да је Стефан Немања рођен око 1113. године као најмлађи син властелина Завиде у близини Подгорице, у Зетској области.  Зета је у то време била под утицајем католичке цркве, православног свештеника и због тога је новорођени рашки принц, Стефан Немања, крштен по западном обреду. Сетимо се да се црква поделила на источну и западну 1054. године, а Стефан Немања је рођен 1113. тако да не можемо да знамо колике су тада уопше и биле разлике између ова два правца у хришћанству.

Сасвим друга ситуација била је у Рашкој која је остала изузетно патријахална и православна. Изузетно пажљиво се чувао народни језик и народно наслеђе. По доласку у Рашку, Стефан Немања је одлучио да се поново крсти, овај пут, наравно, по источном обреду.

сава

Прва српска држава образовала се у Рашкој и из ње је почело припајање суседних области.

За време свог одрастања, Немања је добио на управу овласти око Топлице, Ибра, Расине и Пусте Реке.

Не постоји много историјских података о Стефану Немањи све до седме деценије XII века док га није позвао византијски цар Манојло I Комнин у свој логор у Нишу. Тада је дао Немањи титулу царског сана и на управу жупу Дубочицу која се налазила око данашњег Лесковца. Манојлови разлози за овакав поступак нису познати, али верује се да је желео да обезбеди сигуран пролаз Византијској војсци у борби са Мађарима Моравском долином (која је била под Немањином управом). Разлог може бити и да завади старију браћу Немање, који су имали званично већа права на нове територије и титуле, а традиционално су подржавали Мађарску власт.

Стефан Немања (Св. Симеон Mироточиви)

Као што се може претпоставити, Немањина браћа су била незадовољна. Веровали су да Немања претендује на титулу великог жупана уз подршку цркве и Византије. У суштини, нису били далеко од истине, јер је убрзо Немања уз помоћ влателе успео да потисне браћу и стане на место великог жупана. Његова браћа су добила подршку Манојла да поврате власт и све је то довело до битке 1168. године код Пантина.

Огромној грчкој војсци придружиле су се и Франачка и Турска војска. Немањина војска је успела да потисне снажну и бројну војску у Ситницу у којој су се многи удавили, између осталог и старији брат Немање, Тихомир.

После битке Немања је признао врхунску власт Византије, а Манојло је прихватио Немању као законитог владара Рашке.

Seal_of_Stefan_NemanjaПодаци из овог периода наше историје врло су шаренолики и мутни и јако је тешко одредити како је дошло до тога да је Стефан Немања, миљеник цара Манојла, сада постао противник Грка. Али, тако се десило. Само неколико година касније, Немања пружа подршку Мађарској у борби против Византије, не очекујући смрт краља Мађарске Иштвана III и сукобе око власти потенцијалних престолонаследника. И тако је Рашка остала сама да се бори против снажне Византијске војске. Сукоб није могао никако другачије да се заврши него Немањиним повлачењем. Провео је неко време у заробљеништву у Цариграду, али га цар Манојло враћа на место великог жупана. Време у Цариграду провео је у манастиру Богородице Евергетиде у чију славу је по повратку у Рашку подигао манастир Богородице Добротворке (тзв. манастир Студеница).

Цар Манојло I Комнин умире 1180. године након чега је Византија знатно ослабила и што доводи до великих промена на Балканском полуострву. Рашка је успела да прекине вазалне односе са Византијом.

Стефан Немања је уз подршку мађарског краља Бела III освојио византијске поседе у Моравског долини и источно од ње. Заузети су и Београд, Браничево, Равно (данашња Ћуприја) и Ниш, а удруженим снагама успели су да продру чак до територије данашње Софије. Мађари се тада повлаче из борбе, а Немања наставња своје походе. Заузео је нишавску област до краја, Липљан, Биначку Мораву, призренску област и оба Полога.

После успешног продора на југ и исток, Немања је кренуо у освајање Зете. Није забележен тачан ток освајања, али се 1186. године Немања спомиње као владар у Котору, тако да знамо да је тада већ био владар целе Зете. Тада је заузео градове: Дањ, Сард, Дриваст, Скадар, Свач, Улцињ, Бар и Рисан.

О сили војске Стефана Немање писао је његов син, Стефан Првовенчани у ”Житију светог Симеона”: „Остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њихову у пустош…“

Стефан_Немања_Св._Симеон_мироточиви_око_1113_-_1199-168x300Крајем 1185. године византијски цар Исак II покренуо је преговоре са угарским краљем Белом III око окончања непријатељства. Споразум је постигнут и крунисан је браком Белине кћерке Маргарите и византијског цара. Договорен мираз је било да се Византији врате освојене области у Моравској долини, који су већином били у власти Стефана Немање. И тако је Рашка остала без јаког савезника и била је приморана да тражи новог. Подршку је потражила код римског цара Фридриха Барбаросе која није добијена. Крајем 1190. године дошло је до одлучујуће битке између Рашке и Византије после које је постигнут следећи споразум: Немања је морао да врати Перник, Земен, Велбужд, Житомиск, Стоби, Скопље, Ниш и Равно, а призната су му ранија освајања Косова са Липљаном и Метохије до Призрена. Крајем владавине Стефана Немање настала је најстарија, до данас сачувана, ћирилична књига ”Мирослављево јеванђеље” написана на српској редакцији старословенског језика за старијег брата Стефана Немање, захумског кнеза Мирослава.

На државном сабору 1196. године Стефан Немања се повукао са власти. Титулу великог жупана Рашке предао је средњем сину, Стефану Првовенчаном, а са супругом Аном се замонашио у цркви светих Петра и Павла у Расу и добили су име Анастасија и Симеон. Немања је из Студенице пратио политичка дешавања у земљи.

Када се уверио да је све под контролом, да је грчка царска криза остала без даљих последица и без опасности по Србију, решио је да се придружи сину Светом Сави са којим је подигао манастир Хиландар на Светој Гори 1198. године ”који ће служити за примање људи од српскога народа…” – написано је царевој хрисовуљи. Хиландар је постао најактивнији српски манастир у средњем веку, место где се гајила црквена култура и писменост и место где су се образовали наши најбољи монаси.

Стефан Немања је преминуо на сурој рогозини и с каменом под главом у манастиру Хиландар у дубокој старости 1199. или 1200. године. Према предању, у моменту његове смрти просторију је обасјала светлост. Стефан Немања је следеће године канонизован као Свети Симеон Мироточиви. Mироточиви зато што су његове мошти точиле миро (врста мирисне смоле). Према хришћанском предању, жене мироноснице у носиле миро на Христов гроб да помажу његово тело и тамо су затекле белог анђела који им је рекао да је Христос ”устао”.

1208. године Свети Сава је пренео мошти свога оца у Рашку, како би измирио своју старију браћу Стефана и Вукана који су се борили око власти. Тада су мошти Светог Симеона положене у манастир Студеница где и налазе и данас.

800px-Crkva_manastira_Studenica

Српска православна црква га прославља 26. фебруара по грегоријанском, односно 13. фебруара по јулијанском календару.

Стефан Немања је био једна од најграндиознијих личности не само у српској историји, већ и у историји целе Европе. Као одличан дипломата, успешно је балансирао између два моћна тоталитарна царства, остајаући веран својим убеђењима, свом српском народу и православној вери. Значајно је раширио српске границе и утврдио православље на нашем тлу. Свој дугачак живот, препун догађаја и подвига завршио је у светој молитви за своје синове и своју земљу.