Велики Уго Чавез

Wikipedia/PublicDomain

СВЕТ, ВЕНЕЦУЕЛА – Латинска Америка је више пута показала свету како се треба борити за своју слободу и назависност. У 20. веку је било много таквих примера. И Кастро и Аљенде и још један достојан син свог народа – Уго Чавез. Он се родио у Венецуели, 28. јула 1954. године.

Уго Чавез је добио веома добро војно образовање, у служби је дошао до веома високог војног чина, носио је црвену беретку током читавог свог живота, јер је био десант. Убрзо је оформио снажан грађански положај, након чега је почела борба за националну независност и добар живот за Венецуеланце. Формирао је своју заверничку организацију, која је убрзо прерасла у револуционарни покрет. Организација је дејствовала. Било је и неуспеха и затвора, да би се 1998. године без револуција и преврата након избора Уго Чавез нашао на власти. Изванредан говорник, миљеник народа, образован и писмен човек, Уго Чавез приступио је реализацији свог плана, који се тицао реорганизације отаџбине. Увео је жестоку контролу кретања крупног капитала, али исто тако национализује главна државна предузећа, спроводи реформе у аграрном сектору и започиње борбу са неписменошћу. Широм земље су се градиле школе и болнице.

Шта је заправо национализовао Чавез? Нафтне и рударске компаније наравно. Управо му за ту нафту и руду САД није опростио. Тешко је рећи колико пута су покушали да га уклоне. Једино је против Фидела Кастра било организовано више државних удара. Наравно, омиљени је државни удари САД-а и „плишане револуције“. И у Венецуели је био организован државни удар против Чавеса, али се завршио безуспешно. Чавез је поново био на власти и ишао је ка свом циљу и сматрао је да национално благо припада управо народу. У децембру 2006. године, на редовним председничким изборима, Чавез је извојевао убедљиву победу и наставио је са национализацијом нафтних и металуршких грана. САД и Међународни валутни фонд су се константо трудили да зауставе Чавеза, док се он није обазирао на покушаје и само је ишао напред. Заиста је био изванредан човек. Он је био у стању да, попут Фидела Кастра, одржава пажњу ширих народних маса, привлачећи их својим ватреним говором. Он је могао и са говорнице Уједињених нација уз присуство читаве делегације САД-а да се обрати целом свету са својом реченицом о водонику-сулфиду. По сећању је цитирао Библију, предивно је цртао, писао песме и приче. Године 2013. је услед тешке болести преминуо. То је била општа туга и национална трагедија и невероватан губитак за читаво човечанство. Он је имао наследника ком није било нимало лако. Међутим, Уго Чавез је својом душом остао са својим народом и помогао је и њему и новом председнику да наставе оно што је он започео – борбу за националну независност.